Kraj škole

Ranac sa leđa šutam kroz prozor
Njegova težina razara odraz
Ali mene nije briga, to nije moj problem
Jer je kraj škole i ja sve kod sebe zovem.
Hajde da se prskamo, kuću da rasturamo,
Zvonimo komšijama i onda da kibamo.
I ako nas pitaju, nije naš problem,
Jer je kraj škole i mi sada nastupamo.
Ne mogu da nas kazne, nije im u moći
I tek posle dvanaest ja ću kući doći.
Njima ću, u inat, da se smaram i do tri,
Sada je naš red da kaznimo njih!
I kako vreme odmiče, sve sam bliže lektiri,
I onim zadacima iz matematike...
Ali mene to ne zanima, neću ništa da uradim,
Smisliću već izgovor, misli da im pomutim.