Дрво

Кад прођем поред дрвета
и ослушнем:
дрво ме зове да дођем
и тугу с њим поделим
и проблеме највеће решим!
Да се развеселим и исплачем
и заједно с њим заплешем!
Да срећу му дам!
И каже ми: све је у реду.
Имаш мене
и ја имам тебе!
Заједно ћемо
пријатељском надом и снагом
дигнути свет, у лет!

Ја питам срце

Ја питам срце сваки дан цветан: зашто си тужно? Цветан дан, прави пролећни сан! Имаш блага и кристала, па зашто се онда не развеселиш? А мени ће срце, тужно и кроз плач: краљ сам, знам, знам! Имам и дијаманата и рубина, али ми у овом стану самом љубав фали! Јер ја без љубави живот свој нећу разбудити! Док са мном не буде неко, вечито ћу туговати и срећу из себе нећу дати! Јер овде фали само један цветак мали, а не гомиле које само сијају и љубав немају, само кобајаги вредност имају и само срца угрожавају! И вечито на престолу седим и тужне, тамне дане бројим! И фотоапарат,од кристала који на рубинима лежи! И круна од злата што ми на глави стоји и вечито ми броји дане сјајне док не пропадне! Чак овде ни цртежа нема да ми круну ову скину и у небо ме вину! А ја сањам, вечито и тужно: да у ритама ходам, са пријатељем неким, који ме грли и срећу и осмех ми у душу и живот враћа!

али није тако

Док још на свет нисам дошла,
Сањала сам пријатеље на све стране
Да сви имају душу и ноту.
Али, није тако.

Сад свуд видим пиштоље и убице
А паре кишу мењају
Злато траву гњечи
Снег је од сребра.

Ветар је од еура
А Долари цветају место цвећа.

Сад Свуд крв цури ,а меткови играју
Река је од рубина.

Свима су срца од дијаманата,
Све праве вредности овога света у материјалном кавезу су ѕакључане
И сви дубоко плачу, али неће то да признају.

Машта им је црна

Али, није тако.

Шта ја радим?

Кад седим поред друга
шта ја радим?
Можда гајим љубав?
Можда и другарство?

Кад се заљубим и срце ми куца јако
шта ја радим?
Можда гајим љубав?
Можда и другарство?

Кад осетим нешто лепо
према другој особи
шта ја радим?
Можда гајим љубав
у некој лепој башти?
Можда и другарство
у својој машти?

Мој нови друг

Мој нови друг
доживео судбину страшну!
Згазио га већи од њега!
Он беше лептир мали,
име му је Лепко.
Сада Лепко на небу је,
јер згазио га Лука,
сто пута!

Питам се...

Питам се како је дрвету
кад му грану сломим,
али не обратим пажњу,
никад не обратим пажњу.

Питам се како је цвету
кад га из земље ишчупам,
али не обратим пажњу,
никад не обратим пажњу.

Питам се како је биљкама
кад цигарету запалим,
али не обратим пажњу,
никад не обратим пажњу.

Питам се како је трави
кад кренем да је косим,
али не обратим пажњу,
никад не обратим пажњу.

Мој најбољи друг

Мој најбољи друг је Дуда.
Он је пас.
Мој најбољи друг је увек поред мене.
И у добру и у злу
Мој најбољи друг је увек ту
да ми помогне да се изборим
и доброту на свет вратим.

Летња дуга

Најтоплије ми је
испод летње дуге.
Високо, високо изнад ње
сунце сија.
То весело летње сунце.
Зато је летња дуга најтоплија.
И најтоплија је кад смо испод ње
tи и ја.

Koncert Bitlsa

Beatles, concert

Кућа маште

Нема места забавнијег
на свету целом,
јер на том месту је
маштовита забава.
Најлепша је кућа маште.
Зове на игру
и забаву незаборавну
заувек!
Јер тај дивни дом
зове на игру
и забаву
незаборавну.
Заувек!

Штапић другарства

Нема нишег на планети,
нема ничег на памети,
нема ничег у свету
лепше од тога...
Јер штапић другарства имам ја,
а имаш га и ти.
Заједно смо јачи од света,
заједно смо нас двоје јачи
од планете.

Природа

Нема лепшег места,
нема лепше забаве;
нема забавнијег места на свету.
Природа је најлепше
место на свету
и она ти је највећи пријатељ.

Шума пријатељства

О, што је лепа та шума,
како весели зраци лебде
око ње;
весели, весели зраци лебде...
О, та шума најлепша је!
Ти је имаш!
И твој друг је има!
Шуму пријатељства.

Маштовита шкољка

На дну тог плавог мора има једна шкољка
Има једна шкољка која вечито машта
И живи у свету маште
Зборила је стално:
Паметна јесам, ал' машта јача је
од памети моје
Шкољка маште зове
На маштање незаборавно