Kako dobro repuješ

Muče te prave ,,tinejdžerske" muke;
sistem je truo i nema tri čuke!
Živiš zlatne spirale na kubni
i nekada nedostaje pogled žudni
kad si bio dete i gledao komete...
sada svi ti prete da misli mnogo lete!

U ponoć, kada otkuca sat,
u glavi vodiš krvav rat...
za sebe baciš rimu, vidiš koji si car;
bunt je u tebi Božji dar!

Kako dobro repuješ, na ljude kako deluješ,
kako dobro repuješ, ti svet ćeš da preokreneš!

Muči te tvoja gorka sudbina,
što sve sto uradiš prekrije tmina.
Polako se potpuno zatvaraš u sebe
i sve su ti veće potrebe...
i ako se spaseš i sve isplačeš, 
i dalje se nastavlja rušenje iz temelja.

U zoru, kada nikoga nema,
ti pričaš sam sa sobom, bojiš se tog trena;
polako sviješ stih, nasmešiš se i krećeš, 
znaš da svaki stepenik ti možeš da pređeš!

Kako dobro repuješ, na ljude kako deluješ,
kako dobro repuješ, ti svet ćeš da preokreneš!

Muči te ona ,,drugačija" logika;
kompleksi se prenose preko svih rubrika.
Hodaš po tankoj liniji smisla
i tešiš se kada kupiš patika trista,
jer vremena je malo, a tebi je stalo
da prođeš avanturu i zaboraviš na buru!

U podne, kada zanemi sve,
tvoje su oči providne...
tada sklopiš strofu, očaj po strani,
i za tebe ovo postaju najbolji dani!

Kako dobro repuješ, na ljude kako deluješ,
kako dobro repuješ, ti svet ćeš da preokreneš!