Ne gubi sebe!

Onaj osećaj, kad si sam,
Niko se ne prepušta;
Tvoj duh ti kaže: ,,Ne daj se,
Imaš oči borbene!''
Al' ti telo uzdiše:
,,Čovek lako doživi lom-
Sila vremenom popušta,
Briga tada zavlada!''

Ne slušaj te znakove,
Ne diraj svoje brkove,
Ne pomeraj te lukove;
Oni su tvoj lični pečat,
Bez njih ćes prazno zvečati!

Jeste, društvo sluša
Kad si kao oni-
Pravog se tebe gnuša,
Jer te ne voli!
Ne gubi svoj način;
To je smrtonosna zamka!
I kad misliš da je kraj
Znaj da niko nema tvoj začin!

Ljubav

Topao zagrljaj pruža ti roditelj,
Brat i sestra su uvek tu.
Društvo, da blejiš, na fore se smešiš;
Simpatija gaji nadu svu.

Ljubav ne zna za granice,
Ona je vanvremenska!

Rođaci svakakvi, veoma živahni,
Familija sve k'o mede.
Bake i deke, najdublje reke,
Za tebe će da uštede.
Ljubav ne zna za granice,
Ona je vanvremenska!

Nastavnik u školi- tu, da ne zaboli,
I vreme nam brzo prođe.
Učiteljica i naša razredna;
Grdnja padne, briga prođe.

Ljubav ne zna za granice,
Ona je vanvremenska!