Neću!

Neću da slušam umove britke;
Hoću da sama vodim bitke.
Neću da sistem guta mene,
Narav će tada da mi uvene!
Neću da sredim svoje misli-
Hoću ovako, a ti slobodno vrišti!
Neću onaj uobičajeni put,
Od rutine će mi mozak postati žut.
I neću nikoga za vodiča,
On nema viziju, to je prazna priča.
Neću da sedim i neradim ništa-
Biću u školi, proživeću svašta!
Neću da mi iko traži kakva da budem,
Nikada neću da se predam;
Imam svoj način, pa ti ludi,
Ako me mrziš, znači da si bedan!

Neću da slušam mejn-strim muziku,
Od takvog ću zvuka upasti u ludnicu!
Neću da radim nešto zbog nekog-
Možeš da zamoliš i komšiju preko.
Neću da mrzim, hoću da delim,
Ljubav da širim i odavde da se selim.
Neću da lažem, oči da mažem,
Za mene je samo trenutak važan!
Neću da kukam, hoću da blejim,
U društvu je lakše tajne da vijem.
Neću da napamet bubam lekciju
Niti da idem na literarnu sekciju;
Učim svojim tempom, znam da ima mana,
Al' je bolje nego takmičenje svakog dana!

Neću da se jedem jer moj duh je tražen-
Biće mnogo lakše ako nekom kažem!
Neću da gađam nisko, zbog sebe,
Čak ni preko zime neću da nazebem.
Neću dosadne pesme da sviram,
Za svoj instrument sama ću da biram.
Za ono što mi nije jasno uvek ću da pitam,
I dok druge bude bolelo, stvaraću nov ritam!
Neću da stopiram vreme,
Boriću se protiv treme!
Nikada neću da propadanje gledam,
Za bolje sutra ću da se borim;
Svoje emocije drugu ću da dam,
I da je loše nikada neću da zborim!

Proleće

Proleće doleće,
Mene to ne zanima.
Ja izgubljena živim danima;
Prazne priče slušam, slušam da je
Prelepo, i da ljubav vaje;
U meni ta sumnja laje...

Proleće doleće,
Mene to ne zanima.
Ja izgubljena plačem, sva sam ranjiva;
Crno gledam, mislim kako
Biti drug danas nije lako,
To me tera da menjam se tako...

Ja znam da dam
I nije me blam!
Hoću, daću,
Ali niko ne ceni,
I proleće me progoni...

Proleće protiče,
Mene to ne dotiče;
I sledeće godine doći će.
Kada ode, shvatiće
Da za uspeh pitaće
I ocene tražiće.
I to me boli...

Moji sni

Sama sa sobom vodim bitke
jer me muče misli plitke.
Noćima tmurnim u zvezde gledam
dok se odsjaju senka ne predam.

Od svojih snova pravim barke
i ne slušam nikakve tuđe varke
jer, život je uvek težak i trom.
Zamah mojih krila uništio je grom.

Ako pokušam da raširim jedra
dobijem jak udarac u nedra.
Svaki slom vedrog neba
uvek će nekome previše da treba.

Moji sni večno su plovili
morem izgubljenih želja.
Moji sni vreme su traćili
i sedam pustih nedelja.

Često sam umorna i nemam svoju opnu,
pa moram da pristupim tuđem kopnu.
Ali vlasnik ima preveliku tremu
i mnogo mu je lakše da poštuje šemu.

Ne može da stvori drugačiji način;
to je mnogo rada, to će da ga tlači.
Svaka realnost za njega je mračna - 
samo ono lepo informacija je tačna.

Ne mogu da gledam da niko se ne bori.
Ne mogu da slušam tužnu pesmu dok se ori.
Hoću da pomognem, na posao da prionem,
ali nemam tim, ne mogu sama da preokrenem!

Moji sni večno su plovili
morem izgubljenih želja.
Moji sni vreme su traćili
i sedam pustih nedelja.