Zima

Mrak je pao već oko pet
i niko neće u beli svet;
pale se svetiljke, mi gledamo napolje
i mislimo kako život je lep!
Sutra ujutru, već oko osam,
biću u beloj janki; nećeš znati ko sam!
Lete sanke, grudve dve,
i sve opet miriše na sneg...

Popodne, kad se iz škole vraćam,
već pala je kiša, pa po barama gackam;
sve lepo uvek prekratko traje,
mada mene još uvek drži nadanje
da u sitne sate, kad mrtav je grad,
neka će zvezda ostaviti trag;
da čarolija je tu, da živim u snu,
da sve opet miriše na sneg...