За домаћи задатак у птичјој школи
учитељ је дао ђацима веселим
да напишу песмицу полетну.
Мале птице
разлетеле се кућама
све су већ имале
идеје у главама.
Само мала, најмања,
птичица Лана,
бринула се и мислила:
-Како да нашишем песмицу
кад писати не умем?
Са комшијама се саветовала,
песнике је питала,
мами објаснила,
али песму није написала.
А ево, понедељак је стигао светао,
мали ђаци са песмама
у школу јуре узбуђени.
А наша Лана,
тужна и повучена,
одлази у школу без идеје.
Њени другари сви
лепо су рецитовали
и уз клавир певали.
А кад је учитељ Лану прозвао,
она је изашла,
уз клавир стала
и високо запевала:
-Моји школски другари
најдражи су ми
волела бих да смо
заједно рођени
и да заједно живимо,
исту чоколаду једемо.
Похвалу велику је добила!
No comments:
Post a Comment