Skitnica

Skitnice moja,
propalice moja,
večeras mi ostavi mesto na svojoj klupi;
donosim ti jedno ništa
da mu dodeliš ulogu
i složiš ga na svoju zamišljenu policu.

To ništa sam dugo pravila
za osobu kao što si ti;
to ništa sam prvo zaboravila
na visokoj planini,
pa u dubokoj reci,
pa u strašnoj šumi,
pa na Ibarskoj magistrali
i u Padinskoj Skeli,
jer znam da si tuda šetao
kada si sreću naivno tražio.

To ništa sam zatim gazila,
tukla,
mučila,
bacala,
davila,
iskorištavala
i žvakala,
dok me nije podsetilo na tebe.

Na kraju sam to ništa nosila uz kožu
dok nije mirisalo na mene,
jer sam sebe uvek zamišljala uz tebe.

Skitnice moja,
propalice moja,
večeras mi ostavi mesto na svojoj klupi;
dozvoli mi da na kratko
sa tobom zamišljam policu
na kojoj naše ništa
igra ničiju ulogu.